dreams have no limits

Koliko puta vam se dogodilo da ne uradite nešto što jarko želite samo zato što ne znate šta će drugi na to reći ?  Moj odgovor je nebrojano puno. Koliko puta ste izbegli da odete na neki događaj jer nemate šta da obučete ? Zapravo imate pet različitih kombinacija koje ste nekada davno nosili i onda je sramota da se neka od njih ponovo obuče... Čemu opterećivanje? Shvatila sam da su mi postajala bitnija mišljenja nebitnih ljudi. Znamo da nas mama, tata, bata, seka, prijatelj, partner vole takve kakvi smo, pa to što nam oni kažu nema toliku težinu.  Taktički potpuno pogrešno!  Nisam želela da idem na predavanja nenašminkana zato što volim šminkanje i uživam u tom svom hobiju. Ali bilo je dana kada sam želela. Bilo je dana kada nisam imala volje i snage da se sredim i da "budem lepa" . Tim danima, umesto laganog ispijanja kafe, jurila sam ka ogledalu "da se uljudim". Uskraćivala sam sebi neko malo zadovoljstvo da nebitni ljudi ne bi videli moje t

Ovaj ritual predstavlja zajedničku naviku ljudima širom planete. Pojedine osobe ne mogu zamisliti da započnu dan bez šoljice crne, jake, domaće kafe. Neki preferiraju da kafu piju iz šolje srednje veličine, dok drugi odmah naprave ogromnu šolju i duplu dozu da ih pripremi za naporan dan. Šta je posebno u ovom postupku? To nije vrsta kafe ili šolja iz koje se ona konzumira, već sam čin koji predstavlja ono malo vremena kada se posvetimo sebi. Ja volim da prvu jutarnju kafu konzumiram podjednako i u samoći i u društvu. Ovog dana biram za društvo par stranica knjige. Polako ispijam kafu i upijam tekst. To je samo moj trenutak u toku ovog dana. Osećam potpuni mir.  Počinjem da razmišljam o tome zašto sam prestala da pišem i kako da se nakon puna dva meseca vratim tome. Pauza nije usledila zbog nedostatka tema i inspiracije, već zbog mog ličnog haosa. Osećala bih se licemerno da ovde pametujem o tome kako treba biti uporan, pozitivan i istrajan  onda kada sam jedva pronalazila

U nekom periodu mog života, ovo je postao deo mene. Ne znam zašto i kako sam postala osoba koja sve ostavlja za poslednji čas. Bilo je puno neuspelih pokušaja da se to koriguje, naravno, svaki sledeći put sebi obećam da ću se promeniti.  Nasmejmo se svi tome. :D U sustini, mislim da svaki student to najviše oseti u ispitnim rokovima. Uvek ponavljam sebi "Eh, da si samo svakog dana radila po sat vremena...". Zatim kreće nervoza, strah, ali i ljutnja na sebe samu zato što sam glupa i neorganizovana.  Zato što se nikada neću promeniti . Od obaveza i odgovornosti mogu da bežim uvek i da budem u ubedljivom ili blagom vođstvu. Problem je što me one uvek stignu i to se ne menja. Ono što mogu da učinim po tom pitanju je: 1. Da prestanem da budem kampanjac i da radim svakog dana po malo (što je malo verovatno). 2. Da se pomirim sa tim da sam takav tip i da odgovorno snosim posledice toga.  To znači da nema plakanja, histerije i drame. Jednostavno je, ako

Sinoć mi je prijateljica poslala instagram profil devojke @daisyducklings.journey . Kada sam pogledala njenu transformaciju, nisam mogla da poverujem! Osetila sam toliki ponos , iako je ne poznajem. Devojka je dokazala da kada želiš - možeš sve! Zatim sam pogledala intervju sa njom, gde je rekla da ne veruje u motivaciju .  To me je na trenutak zbunilo.  Zar ona, koja predstavlja mnogima uzor i upravo tu motivaciju , sama u nju ne veruje? Podsvesno sam od tada razmisljala o toj rečenici i shvatila da je razumem. Motivacija zaista jeste nešto što je kratkotrajno. To je okidač koji će te u datom trenutku pokrenuti.  Ali šta kada izgubimo tu motivaciju?  Da stanemo i odustanemo?  Zato disciplina dobija mnogo značajniju ulogu .  Naš cilj treba da bude da disciplinujemo sebe tako da nastavimo i kada motivacije nema.  Dosta puta mi se dogodilo da treba da odem na trening kada mi nije do života, kada me toliko mrzi i mislim da nisam u stanju da uradim ništa osim izl

Zašto misliš da je nekom bitno kako TI izgledaš i zašto si baš TI došao na bazen? Nezadovoljni i neispunjeni ljudi će zagledati i komentarisati svakog! Što je najgore, društvo i mediji su nas sve načinili nezadovoljnima. Uhvatila sam sebe da, iako me to apsolutno ne interesuje, zagledam ljude koje ne poznajem.  Gledam da li zgodne devojke imaju celulit. Zašto?  Nakon par trenutaka, osvestim se i pomislim "Koga briga?". Da li će to pristustvo ili odsustvo celulita promeniti nešto u njenom ili bilo čijem životu? Da li će je neko zbog toga manje ili više voleti? Naravno da je odgovor odričan. To se odnosi i na kilograme.  Vidim čoveka koji nema problem s kilogramima (čak mi deluje da ih ima i manje nego što treba), ALI je maljav po leđima. I šta da radi sad? Da zbog toga ne ode na bazen? Zašto?  Pa pobogu, ako počnemo da zagledamo ljude, svakome ćemo naći manu i razlog zbog čega on nije idealan. Hajde da zastanemo na ovoj reči idealan . Šta ona zapravo zna

Da li sam jedina stava da samo zgodni ljudi idu u teretanu ? Koliko puta ste pomislili da krenete da trenirate, ali sačekaj još samo da skinem barem 2 kilograma ? Ne znam za vas, ali ja čak ni ne mogu da izbrojim.  Dok neko ovo čita, verovatno će pomisliti da sam luda i da preuveličavam, da je to prosto svakodnevnica velikog broja ljudi. Ponosno mogu da kažem da je sada i moja.  Ali, nije sve išlo tako glatko. Meni se odlazak u teretanu izjednačavao sa najgorom noćnom morom .  Nabrojaću ti nekoliko mojih misli koje su me godinama unazad odvraćale od treninga. Šta ću ja tamo ovako debela?   Zar ne treba prvo da smršaš, a onda odeš tamo da se "utegneš" ? Ha ha ha. Kakav šah-mat dam samoj sebi. Najgluplja moguća izjava.  Na trening treba ići bez obzira na to kako izgledamo. (Ja konkretno govorim o teretani, ali mislim naravno na bilo koji vid rekreacije i sporta.) Trening je neka vrsta "lične higijene", ako mogu tako da se izrazim. Ja se toliko le

Hm, mislim da to i nije baš tako čudan naziv. Jednostavno je - to je prva asocijacija na mene .  Znate ono kada kažu opišite sebe u nekoliko reči - e pa to je to ! Ili ono kada treba neko nekom da objasni o kome priča, pa pošto boja kose i visina ne govore baš puno → debela devojka je pun pogodak! Presmešna mi je stvar uopšte ovo otvaranje bloga i davanja naziva tako nesvesno i u sekundi. Bez imalo razmišljanja.  Sve u svemu, ovo će biti moj " dnevnik " i mesto gde mogu baš tako, bez razmišljanja, da iskucam svoje misli.  Welcome ! :) Molim Vas da tekstove i fotografije sa bloga ne preuzimate bez prethodne konsultacije sa mnom, jer na taj način kršite autorska prava.