dreams have no limits

Koliko puta vam se dogodilo da ne uradite nešto što jarko želite samo zato što ne znate šta će drugi na to reći ?  Moj odgovor je nebrojano puno. Koliko puta ste izbegli da odete na neki događaj jer nemate šta da obučete ? Zapravo imate pet različitih kombinacija koje ste nekada davno nosili i onda je sramota da se neka od njih ponovo obuče... Čemu opterećivanje? Shvatila sam da su mi postajala bitnija mišljenja nebitnih ljudi. Znamo da nas mama, tata, bata, seka, prijatelj, partner vole takve kakvi smo, pa to što nam oni kažu nema toliku težinu.  Taktički potpuno pogrešno!  Nisam želela da idem na predavanja nenašminkana zato što volim šminkanje i uživam u tom svom hobiju. Ali bilo je dana kada sam želela. Bilo je dana kada nisam imala volje i snage da se sredim i da "budem lepa" . Tim danima, umesto laganog ispijanja kafe, jurila sam ka ogledalu "da se uljudim". Uskraćivala sam sebi neko malo zadovoljstvo da nebitni ljudi ne bi videli moje t

Ovaj ritual predstavlja zajedničku naviku ljudima širom planete. Pojedine osobe ne mogu zamisliti da započnu dan bez šoljice crne, jake, domaće kafe. Neki preferiraju da kafu piju iz šolje srednje veličine, dok drugi odmah naprave ogromnu šolju i duplu dozu da ih pripremi za naporan dan. Šta je posebno u ovom postupku? To nije vrsta kafe ili šolja iz koje se ona konzumira, već sam čin koji predstavlja ono malo vremena kada se posvetimo sebi. Ja volim da prvu jutarnju kafu konzumiram podjednako i u samoći i u društvu. Ovog dana biram za društvo par stranica knjige. Polako ispijam kafu i upijam tekst. To je samo moj trenutak u toku ovog dana. Osećam potpuni mir.  Počinjem da razmišljam o tome zašto sam prestala da pišem i kako da se nakon puna dva meseca vratim tome. Pauza nije usledila zbog nedostatka tema i inspiracije, već zbog mog ličnog haosa. Osećala bih se licemerno da ovde pametujem o tome kako treba biti uporan, pozitivan i istrajan  onda kada sam jedva pronalazila