Na pinterest-u sam naletela na fotografiju na kojoj je pisalo "Stvari koje treba zapamtiti" , a one glase: 1. Ne moraš da budeš savršen. 2. Imati loš dan je sasvim u redu. 3. Mali koraci su takođe napredak. 4. Hrabro je potražiti pomoć. 5. Ljudi te vole i cene. Koliko puta u toku dana zaboravite ove stavke? Iskreno, za prvu, drugu i petu stavku lično mogu da kažem da ih sam vremenom usvojila. Ali ova treća i četvrta me malo tište. Kako i sam naziv bloga kaže, ja sam debela devojka. Iza mene (a verovatno i ispred) je nebrojano puno neuspelih pokušaja - ja to umem često da kažem. Nikada "pokušaja" , već uvek NEUSPELIH. Očigledno je da zaista imam problem sa prihvatanjem svojih malih koraka kao nečega dobrog a to je, naravno, zato što oni nisu doveli do drastičnog pada brojke na vagi, koji bih ja doživela kao pobedu. Nikada nisam to sagledavala kao nešto pozitivno, nešto što me čini onim što jesam, nešto što me jača, već kao sramotu i slabost . Da, hrana je moj porok
Dnevnik jedne obične devojke.