dreams have no limits

Sinoć mi je prijateljica poslala instagram profil devojke @daisyducklings.journey . Kada sam pogledala njenu transformaciju, nisam mogla da poverujem! Osetila sam toliki ponos , iako je ne poznajem. Devojka je dokazala da kada želiš - možeš sve! Zatim sam pogledala intervju sa njom, gde je rekla da ne veruje u motivaciju .  To me je na trenutak zbunilo.  Zar ona, koja predstavlja mnogima uzor i upravo tu motivaciju , sama u nju ne veruje? Podsvesno sam od tada razmisljala o toj rečenici i shvatila da je razumem. Motivacija zaista jeste nešto što je kratkotrajno. To je okidač koji će te u datom trenutku pokrenuti.  Ali šta kada izgubimo tu motivaciju?  Da stanemo i odustanemo?  Zato disciplina dobija mnogo značajniju ulogu .  Naš cilj treba da bude da disciplinujemo sebe tako da nastavimo i kada motivacije nema.  Dosta puta mi se dogodilo da treba da odem na trening kada mi nije do života, kada me toliko mrzi i mislim da nisam u stanju da uradim ništa osim izl

Zašto misliš da je nekom bitno kako TI izgledaš i zašto si baš TI došao na bazen? Nezadovoljni i neispunjeni ljudi će zagledati i komentarisati svakog! Što je najgore, društvo i mediji su nas sve načinili nezadovoljnima. Uhvatila sam sebe da, iako me to apsolutno ne interesuje, zagledam ljude koje ne poznajem.  Gledam da li zgodne devojke imaju celulit. Zašto?  Nakon par trenutaka, osvestim se i pomislim "Koga briga?". Da li će to pristustvo ili odsustvo celulita promeniti nešto u njenom ili bilo čijem životu? Da li će je neko zbog toga manje ili više voleti? Naravno da je odgovor odričan. To se odnosi i na kilograme.  Vidim čoveka koji nema problem s kilogramima (čak mi deluje da ih ima i manje nego što treba), ALI je maljav po leđima. I šta da radi sad? Da zbog toga ne ode na bazen? Zašto?  Pa pobogu, ako počnemo da zagledamo ljude, svakome ćemo naći manu i razlog zbog čega on nije idealan. Hajde da zastanemo na ovoj reči idealan . Šta ona zapravo zna

Da li sam jedina stava da samo zgodni ljudi idu u teretanu ? Koliko puta ste pomislili da krenete da trenirate, ali sačekaj još samo da skinem barem 2 kilograma ? Ne znam za vas, ali ja čak ni ne mogu da izbrojim.  Dok neko ovo čita, verovatno će pomisliti da sam luda i da preuveličavam, da je to prosto svakodnevnica velikog broja ljudi. Ponosno mogu da kažem da je sada i moja.  Ali, nije sve išlo tako glatko. Meni se odlazak u teretanu izjednačavao sa najgorom noćnom morom .  Nabrojaću ti nekoliko mojih misli koje su me godinama unazad odvraćale od treninga. Šta ću ja tamo ovako debela?   Zar ne treba prvo da smršaš, a onda odeš tamo da se "utegneš" ? Ha ha ha. Kakav šah-mat dam samoj sebi. Najgluplja moguća izjava.  Na trening treba ići bez obzira na to kako izgledamo. (Ja konkretno govorim o teretani, ali mislim naravno na bilo koji vid rekreacije i sporta.) Trening je neka vrsta "lične higijene", ako mogu tako da se izrazim. Ja se toliko le

Hm, mislim da to i nije baš tako čudan naziv. Jednostavno je - to je prva asocijacija na mene .  Znate ono kada kažu opišite sebe u nekoliko reči - e pa to je to ! Ili ono kada treba neko nekom da objasni o kome priča, pa pošto boja kose i visina ne govore baš puno → debela devojka je pun pogodak! Presmešna mi je stvar uopšte ovo otvaranje bloga i davanja naziva tako nesvesno i u sekundi. Bez imalo razmišljanja.  Sve u svemu, ovo će biti moj " dnevnik " i mesto gde mogu baš tako, bez razmišljanja, da iskucam svoje misli.  Welcome ! :) Molim Vas da tekstove i fotografije sa bloga ne preuzimate bez prethodne konsultacije sa mnom, jer na taj način kršite autorska prava.