Sinoć mi je prijateljica poslala instagram profil devojke @daisyducklings.journey. Kada sam pogledala njenu transformaciju, nisam mogla da poverujem! Osetila sam toliki ponos, iako je ne poznajem. Devojka je dokazala da kada želiš - možeš sve!
Zatim sam pogledala intervju sa njom, gde je rekla da ne veruje u motivaciju.
To me je na trenutak zbunilo.
Zar ona, koja predstavlja mnogima uzor i upravo tu motivaciju, sama u nju ne veruje?
Podsvesno sam od tada razmisljala o toj rečenici i shvatila da je razumem. Motivacija zaista jeste nešto što je kratkotrajno. To je okidač koji će te u datom trenutku pokrenuti.
Ali šta kada izgubimo tu motivaciju?
Da stanemo i odustanemo?
Zato disciplina dobija mnogo značajniju ulogu.
Naš cilj treba da bude da disciplinujemo sebe tako da nastavimo i kada motivacije nema.
Dosta puta mi se dogodilo da treba da odem na trening kada mi nije do života, kada me toliko mrzi i mislim da nisam u stanju da uradim ništa osim izležavanja. Tu na scenu stupa disciplina!
Odeš "na silu", odradiš (možda čak i najbolji trening do tada) i vratiš se sa osmehom zato što si pobedio sebe. Napravio si jedan mali korak, možda sada beznačajan, ali taj korak te vodi ka cilju.
Da se nisi pokrenuo, stajao bi na tom istom mestu gde si upravo sada i ne bi napravio nikakav napredak.
Mislim da primer ove devojke nije samo "motivacija" da smršaš, već primer da pobediš sebe u bilo čemu što je izvan tvoje zone komfora. Ona je dokaz da ukoliko se naoružaš upornošću i strpljenjem, lako pretvaraš svoje snove u realnost. :)
Molim Vas da tekstove i fotografije sa bloga ne preuzimate bez prethodne konsultacije sa mnom, jer na taj način kršite autorska prava.
Molim Vas da tekstove i fotografije sa bloga ne preuzimate bez prethodne konsultacije sa mnom, jer na taj način kršite autorska prava.
Коментари
Постави коментар